Naučnici su dokazali da stomačne bakterije mogu uticati na vašu depresiju, saznajte i kako!

Nauka

autor: Redakcija

CREVNE BAKTERIJE MOGU UTICATI NA DEPRESIJU, EVO I KAKO!

 

Nova istraživanja ukazuju na značajnu vezu između zdravlja creva , njihove bakterijske populacije i mentalnog zdravlja. Po prvi put, naučnici su istražili ovu vezu kod ljudi i identifikovali  neke od mogućih krivaca.

Istraživači sada pokazuju da bakterije koje naseljavaju naša creva utiču na različite aspekte našeg zdravlja. To naravno uključuje i mentalno zdravlje.

Studija objavljena u časopisu Medical News Today otkrila je snažnu vezu između mentalnog zdravlja i bakterijske raznolikosti u crevima.

Istraživači iz Centra za mikrobiologiju VIB-KU Leuven u Belgiji analizirali su podatke o zdravlju velike grupe ljudi, kako bi odredili koje bakterije mogu direktno uticati na depresiju.

Nova studija, objavljena u časopisu Nature Microbiology, ne samo da je imenuje ove bakterijske krivce, već i pokazuje da mnoge bakterije mogu proizvesti supstance koje deluju na nervni sistem. Te supstance se nazivaju neuroaktivi.

 

RAZNOLIKOST MIKROBA MOŽE IMATI SVOJE MIŠLJENJE!

 

Istraživači su analizirali podatke o fekalnim mikrobiomima zajedno sa dijagnozama depresije kod 1054 osoba koje su učestvovale u flamanskom projektu Gut Flora.

Kroz ovu analizu, tim je otkrio da dve vrste bakterija – one iz roda Coprococcus i Dialister – nisu bile prisutne u crevima ljudi sa dijagnozom depresije. To se odnosilo čak i na one koji su uzimali antidepresive.

Naučnici su potvrdili nalaze u dve druge grupe: kod 1063 osobe upisane u LifeLinesDEEP, instituciju koja prikuplja podatke o crevnoj mikrobioti, kao i kod grupe pojedinaca koji su se lečili od kliničke depresije u univerzitetskim bolnicama u Belgiji.

 

Odnos između metabolizma creva i mentalnog zdravlja“, kaže koautor studije prof. Jeroen Raes, “kontroverzna je tema u mikrobiološkim istraživanjima. Ideja da mikrobni metaboliti mogu stupiti u interakciju s našim mozgom – a time i ponašanjem i osećajima – veoma je intrigantna, ali je komunikacija crevnih mikrobioma i mozga do sada uglavnom istraživana na životinjskim modelima, dok su istraživanja kod ljudi bila zapostavljena. U našoj studiji na nivou populacije identifikovali smo nekoliko grupa bakterija koje su se mešale sa ljudskom depresijom i kvalitetom života.”

 

U prethodnim istraživanjima, prof. Raes i njegov  tim već su otkrili da se specifična bakterijska zajednica (enterotype) sa slabom mikrobnom raznolikošću pojavljivala češće u slučaju ljudi sa Kronovom bolešću, tipom upalne bolesti creva.

U ovoj studiji, tim je primetio da je sličan enterotype karakterističan za osobe sa dijagnozom depresije i za osobe sa lošijim kvalitetom života.

Ovo otkriće“, dodaje prof. Raes, “pruža još dokaza koji ukazuju na potencijalno disbiotičku prirodu bakterija Bacteroides2 koje smo ranije identifikovali. Čini se da mikrobne zajednice koje se mogu povezati s crevnom upalom i lošijim kvalitetom života dele niz zajedničkih karakteristika.

 

BAKTERIJE RAZGOVARAJU S NERVNIM SISTEMOM

Istraživački tim je takođe osmislio posebnu tehniku koja im je omogućila da sazna koje bakterije mogu uticati na nervni sistem.

Pregledali su preko 500 bakterija ljudskih creva, fokusirajući se na jednu stvar – da li mogu proizvesti neuroaktivne veze. Na kraju, tim je sastavio popis koji karakteriše raspon neuroaktivnosti različitih bakterija.

“Mnogi neuroaktivne supstance nastaju u ljudskom crevu”, objašnjava koautorka studije Mireia Valles-Colomer, dodajući: “Želeli smo da saznamo koji mikroorganizmi mogu učestvovati u proizvodnji, degradiranju ili modifikovanju tih molekula.”

Valles-Colomer napominje da supstance, koje oslobađaju neke bakterije iz creva, pozitivno i aktivno utiču na mentalnu zdravlje.

“Naša kutija s alatima ne samo da nam omogućava identifikaciju različitih bakterija koje možda igraju ulogu u uslovima mentalnog zdravlja, nego i mehanizme koji su potencijalno uključeni u ovu interakciju sa domaćinom”, kaže Valles-Colomer.

“Na primer”, objašnjava ona, “otkrili smo da je sposobnost mikroorganizama da proizvode DOPAC, metabolit ljudskog neurotransmitera dopamina, povezana sa boljim mentalnim kvalitetom života.”

 

Profesor Raes i njegove kolege u budućnosti nameravaju potvrditi ove rezultate daljim eksperimentima. Već se pripremaju za analizu predstojećih uzoraka, prikupljenih preko flamanskog projekta Gut Flora.

 

Članak preuzet sa linka.

shares